„Ne, nije ruka Jahvina prekratka da spasi, 
niti mu je uho otvrdlo da ne bi čuo,
nego su opačine vaše jaz otvorile
između vas i Boga vašega.
Vaši su grijesi lice njegovo zastrli,
i on vas više ne sluša.
Jer ruke su vaše u krvi ogrezle,
a vaši prsti u zločinima.
Usne vam izgovaraju laž,
a jezik podlost mrmlja.
Nitko s pravom tužbu ne podiže,
niti koga sude po istini.
U ništavilo se uzdaju, laž kazuju,
začinju zloću, a rađaju bezakonje.“ 

Istinu zbore usta proroka Izaije (Iz 59,1-4). Prohujaše tisuće godina, a čovjek osta isti: sam sebi oči maže. Poput ljiljana na vodi svijetu pokazuje ljepotu cvata dobrih djela nesvjestan mulja u korijenu vlastitih motiva. Ali, ima Onaj tko znade sve.

„Reče mu tada netko: Gospodine, je li malo onih koji se spašavaju? A on im reče: Borite se da uđete na uska vrata jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu, ali neće moći. Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata, a vi stojeći vani počnete kucati na vrata: ‘Gospodine, otvori nam!’, on će vam odgovoriti: ‘Ne znam vas odakle ste!’ Tada ćete početi govoriti: ‘Pa mi smo s tobom jeli i pili, po našim si trgovima naučavao!’  A on će vam reći: ‘Kažem vam: ne znam odakle ste. Odstupite od mene, svi zlotvori!“ (Lk 13, 23-27)
Ne dao Bog nikome da to čuje. Čovječe, razmotri pomno svoje putove!

BK